Dr­ža­va tre­ba da za­šti­ti gra­đa­ne ko­je su po­di­gli kre­di­te u švaj­car­skim fran­ci­ma i ko­ji se na­la­ze u sta­nju du­žnič­kog rop­stva, pla­ća­ju ra­te, a dug stal­no ra­ste, oci­je­nio je po­sla­nik Ne­boj­ša Me­do­je­vić (DF) to­kom ju­če­ra­šnje ras­pra­ve o Pred­lo­gu za­ko­na o kon­ver­zi­ji kre­di­ta u švaj­car­skim fran­ci­ma ko­ji su pred­lo­ži­la tro­ji­ca po­sla­ni­ka De­mo­krat­skog fron­ta, Ne­boj­ša Me­do­je­vić, An­dri­ja Man­dić i Mi­lan Kne­že­vić.
Iz­ja­šnja­va­nje o tom za­ko­nu od­lo­že­no je do pri­ba­vlja­nja mi­šlje­nja Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja i Cen­tral­ne ban­ke.
Me­do­je­vić je ka­zao da je u ovoj si­tu­a­ci­ji pro­pust na­pra­vi­la i Cen­tral­na ban­ka, ko­ja je do­pu­sti­la da se re­a­li­zu­ju kre­di­ti u fran­ci­ma.
– Si­tu­a­ci­ja je ta­kva da se mo­ra re­a­go­va­ti leks spe­ci­ja­li­som, jer smo ze­mlja ko­ja ne­ma sop­stve­nu va­lu­tu kao Hr­va­ti i Ma­đa­ri, pa pred­la­že­mo da se Skup­šti­na umi­je­ša u tra­u­mu i pre­ki­ne la­nac du­žnič­kog rop­stva i za­šti­ti gra­đa­ne na pra­ve­dan i efi­ka­san na­čin. Pred­log za­ko­na je vr­lo jed­no­sta­van, sma­tra­mo da kom­ple­tan te­ret kurs­nih raz­li­ka tre­ba evi­den­ti­ra­ti da taj iz­nos tre­ba da po­di­je­le ko­ri­snik kre­di­ta, ban­ka i dr­ža­va. Ko­mer­ci­jal­ne ban­ke ko­je su da­va­le kre­di­te u fran­ci­ma tre­ba da ot­pi­šu 66 pro­ce­na­ta kurs­nih raz­li­ka, od če­ga dr­ža­va tre­ba da pri­hva­ti po­lo­vi­nu tog gu­bit­ka, od­no­sno 33 od­sto, a ko­ri­snik kre­di­ta tre­ba da pla­ti 34 od­sto. Da­kle 33 od­sto bi pla­ti­la dr­ža­va, isto to­li­ko ban­ka, a 34 ko­ri­snik kre­di­ta – ob­ja­snio je Me­do­je­vić.
On je is­ta­kao da va­lut­ne raz­li­ke tre­ba da po­di­je­le dr­ža­va, ban­ka i ko­ri­snik kre­di­ta. Me­do­je­vić je ka­zao da dr­ža­va tre­ba da pri­zna da u ovoj si­tu­a­ci­ji ni­je za­šti­ti­la gra­đa­ne.
– Ne­ko mo­ra da ri­je­ši stva­ri ko­je su na­pra­vi­li DPS, SDP i BS-a. Stal­no nas op­tu­žu­ju da ni­šta ne ra­di­mo. Evo upra­vo sa­da nu­di­mo kon­kret­no rje­še­nje za ve­li­ki pro­blem ne­ko­li­ko sto­ti­na gra­đa­na Cr­ne Go­re – po­ru­čio je Me­do­je­vić.
Na nje­go­vu kon­sta­ta­ci­ju re­a­go­vao je Fi­lip Vu­ko­vić (DPS), ko­ji je is­ta­kao da ova­kvim rje­še­njem pred­la­gač za­ko­na zlo­u­po­tre­blja­va dru­štve­ne re­sur­se u po­li­tič­ke svr­he.
– Na­rav­no, ka­ko bi kli­jen­ti ko­ji su po­di­gli kre­di­te u fran­ci­ma gla­sa­li za opo­zi­ci­ju. Za me­ne je ovo rje­še­nje ne­pri­hva­tlji­vo. To je isto kao da po­ku­ša­va­mo sa­da ka­da su sta­no­vi jef­ti­ni­ji da za­šti­ti­mo one ko­ji su ih ku­po­va­li po dvi­je hi­lja­de eura po kva­dra­tu pri­je ne­ko­li­ko go­di­na – oci­je­nio je Vu­ko­vić.
Sa dru­ge stra­ne Da­mir Še­ho­vić (SDP) je ka­zao da je pred­log za­ko­na do­bra osno­va za rje­še­nje pro­ble­ma.
– Ipak, tre­ba da­ti rok mje­sec-dva da se pro­blem ri­je­ši u tro­u­glu u ko­me je na­stao, od­no­sno iz­me­đu Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ke, kli­je­na­ta i CBCG. Uko­li­ko to ne uro­di plo­dom, on­da od­bor tre­ba da re­a­gu­je – re­kao je Še­ho­vić.
On je uka­zao i na manj­ka­vo­sti pred­lo­ga za­ko­na.
– Ne­do­sta­je mi­šlje­nje Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja i CBCG kao i za­ko­no­dav­nog od­bo­ra, ko­ji tre­ba da se iz­ja­sni da li je pred­log za­ko­na u skla­du sa Usta­vom – po­ru­čio je Še­ho­vić.
Iz­ja­šnja­va­nje po ovoj tač­ki je od­lo­že­no do iz­ja­šnja­va­nja nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja.
Od­bor je po­dr­žao pred­log iz­mje­na i do­pu­na Za­ko­na o obli­ga­ci­o­nim od­no­si­ma. Ne­za­vi­sni po­sla­nik Mla­den Bo­ja­nić, ko­ji je je­dan od pred­la­ga­ča, is­ta­kao je da je po­vod za te iz­mje­ne i do­pu­ne za­ko­na de­ša­va­nja u ve­zi sa va­lut­nim kla­u­zu­la­ma i kre­di­ti­ma u fran­ci­ma.
B.Ma.


DPS ne­će o KAP-u i Du­van­skom

Čla­no­vi od­bo­ra ni­je­su po­dr­ža­li pred­log od­lu­ke o otva­ra­nju par­la­men­tar­ne is­tra­ge i obra­zo­va­nju an­ket­nog od­bo­ra za pri­ku­plja­nje in­for­ma­ci­ja i či­nje­ni­ca o po­stu­pa­nju nad­le­žnih or­ga­na o za­šti­ti dr­žav­ne imo­vi­ne i jav­nog in­te­re­sa pri­li­kom pro­da­je imo­vi­ne KAP-a u ste­ča­ju sa za­vi­snim dru­štvi­ma i Du­van­skog kom­bi­na­ta u ste­ča­ju.
Pro­tiv pred­lo­ga su gla­sa­li po­sla­ni­ci DPS-a, a uz­dr­ža­ni su bi­li Al­mer Ka­lač (BS) i Nik Đe­ljo­šaj (AA). Pred­la­gač za­ko­na Ve­li­zar Ka­lu­đe­ro­vić ob­ja­snio je da se dr­ža­va pri­li­kom pro­da­je ni­je od­no­si­la do­ma­ćin­ski pre­ma imo­vi­ni KAP-a i DKK-a.
– Nad­le­žni dr­žav­ni or­ga­ni ni­je­su šti­ti­li imo­vi­nu KAP-a, ko­ja je pro­da­ta za 28 mi­li­o­na eura, da ne do­ti­čem pi­ta­nje da li je i ta ci­je­na pla­će­na. Čak je i pred­sjed­nik par­la­men­ta go­vo­rio da je dr­ža­va ulo­ži­la, da ne ka­žem ba­ci­la, 800 mi­li­o­na eura u KAP. I na­kon ta­kve pro­da­je KAP-a do­no­še­ni su od­re­đe­ni ak­ti ko­ji su po­ve­ća­va­li vri­jed­nost te kom­pa­ni­je, a ni­je­su va­lo­ri­zo­va­ni kroz ku­po­pro­daj­nu ci­je­nu. Skup­šti­na Glav­nog gra­da je do­ni­je­la od­lu­ku o pro­gla­še­nju KAP-a bi­znis zo­nom, što po­ve­ća­va ci­je­nu imo­vi­ne ko­ja ni­je ade­kvat­no va­lo­ri­zo­va­na – re­kao je Ka­lu­đe­ro­vić.
On je ka­zao da je i imo­vi­na DDK-a pro­da­ta sre­di­nom 2010. go­di­ne za 13,2 mi­li­o­na eura, a u tom tre­nut­ku dr­ža­va je od DKK-a po­tra­ži­va­la pre­ko 30 mi­li­o­na eura na osno­vu ne­pla­će­nih po­re­za, do­pri­no­sa i ak­ci­za.